Britanske deobe i njihov uticaj na EU


O podeljenosti medju Britancima, o tome otkud sad u Velikoj  Britaniji najveći proEU pokret u EU, o Brexitizaciji EU i EUnizaciji Britanije piše  Gui Verhofstadt, bivši belgijski premijer i predsjednik Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE grupe) u Evropskom parlamentu u svom  članku objavljenom 07. novembra 20188. na portalima Project Syndicate i Social Europe pod originalnim naslovom ''Bexitizacija EU politika''


      Gui Verhofstadt

Referendum o Brexit-u 2016. godine ne samo što nije rešio pitanje budućnosti Ujedinjenog kraljevstva već su pregovori sa Evropskom unijom koji su usledili izazvali totalnu identitetsku krizu i kluturni rat u Britaniji. Dve godine nakon što su birači u UK većinom od 52% prema 48% izglasali izlazak iz EU sa sigurnošću možemo reći da je plan bivšeg premijera David-a Cameron-a da konačno razreši dugogodišnje sporedno sporno pitanje unutar Konzervativne partije spektakularno propao.  

Brexit je ostavio britansku političku i društvenu scenu podeljenijom nego ikad. Dok brexitovci pribegavaju sve svađalačkijoj – nekada i nasilnoj – retorici, stotine hiljada ljudi „za ostanak“ nedavno je marširalo kroz London, pozivajući na „glas naroda“ za odobravanje bilo kojeg izlaznog plana koji vlada bude predložila.

Prema novom izveštaju iz Nacionalnog centra za društvena istraživanja UK, podrška ili protivljenje Brexit-u sve više zamenjuje stranačku pripadnost kao određujući faktor u britanskom političkom identitetu. Istraživanje je, konkretno, otkrilo da je „skoro devet od deset članova našeg panela je reklo da su „za“ ili „protiv“ Brexit-a dok je manje od dve trećine njih izjasnilo kao simpatizer političke stranke“.

Sve veća emotivna vezanost britanskih birača za Ostanak ili Odlazak predstavlja ozbiljan izazov za glavne političke partije u zemlji, koje sve unutar sebe imaju duboke podele po pitanju Brexita. Nedavne demonstracije u Londonu ukazuju na to da se nesuglasice oko ovoga neće razrešiti u skorije vreme. Ironično je da je UK sada dom jednog od najvećih pro-EU pokreta u Evropi. Tako da čak iako vlada UK uspe da zaključi pregovore o istupanju sa EU u predstojećim nedeljama, debate o budućnosti odnosa između UK i EU unutar Britanije ostaće intenzivne i dugotrajne. 

Jedan način da se premosti podela i zaleči fragmentirana britanska politika je formiranje jakog ali fleksibilnog „sporazuma o asocijaciji“ kakav je predložio Evropski parlament. Sporazumi o asocijaciji su se pokazali kao uspešan metod za uređivanje preko-granične saradnje. U slučaju Brexita takav sporazum bi mogao da zaštiti kako „crvene linije“ vlade UK tako i integritet procesa donošenja odluka unutar EU.

Brexit je imao značajan uticaj i na politiku u EU. Ankete koje je poručio Evropski parlament utvrdile su da se generalna podrška članstvu u EU značajno povećala nakon Brexit referenduma. Sve dublje podele unutar UK i bolan proces razvoda kao da su podigli svest o koristima od članstva u EU i ceni populizma i podstakla je sve one koji se i dalje zalažu za otvoreno društvo.

Nedavna politička događanja naizgled potvrđuju ove nalaze. Iako su euroskeptične Švedske demokrate trebalo da ostvare značajne dobitke na septembarskim izborima u Švedskoj, umerenije stranke su ih potukle. I kako se podrška članstvu u EU povećavala, Švedske demokrate su morale da odustanu od zagovaranja potpunog izlaska iz EU.

Slično tome, radikalni italijanski populisti, predvođeni desničarskom liderom lige Matteo Salvini-em, prekinuli su sa propagandom protiv „Brisela,“ morali su da se povuku sa svojih ranijih pozicija podrške izlasku Italije iz EU i eurozone.

Ovi primeri izgleda ukazuju na promenu u euroskepticizmu na kontinentu. Anti-EU stranke su napustile politiku otvorenog zagovaranja raspada EU bloka i počele da se fokusiraju na guranje stranaka desnog centra ka populističkim i nacionalističkim ekstremima.

Da bi pobedili ove partije centristi, liberali i demokrate moraju da rade više od pravdanja statusa quo. One takođe moraju da demonstriraju to predlaganjem rešenja za zajedničke evropske probleme, populisti stavljaju svoje uske lične i političke interese ispred „narodnog“ interesa. Štaviše, pro-Evropljani moraju da ponude praktična rešenja glasačima zabrinutim problemima migracija i nezaposlenosti.

Nedavni regionalni izbori u Bavariji i Hesse-u i najavljeno povlačenje nemačke kancelarke Angele Merkel su dodatno akcentovali krizu tradicionalnih stranaka levog i desnog centra. Dok se stranke mejnstrima muče da se prilagode frustracijama glasača i novoj polarizaciji u evropskoj politici, manje stranke su povećale svoj uticaj pružanjem radikalnijih vizija promena.

Ali ove manje stranke nisu samo stranke novonastalih nacionalističkih pokreta poput Alternative za Nemačku (AfD-a) u Nemačkoj. Nedavni lokalni izbori širom Poljske pokazali su da su liberlano-demokratske partije više nego sposobne da uzvrate udarac populizmu. Uprkos politizaciji štampe od strane vladajuće desničarske stranke Zakona i Pravde (PiS), centristički, pro-Evropski kandidati su ostvarili zapažene rezultate.

Brexit, uspon populista poput američkog predsednika Donald-a Trump-a, suštinske promene u medijima preko kojih političari komuniciraju sa glasačima, čine ranije uspostavljene političke identitete fragmentiranijima nego ikada. Ali kao što je to ostavilo prostora populistima, to predstavlja i priliku za one koji žele da formiraju nove nacionalne i pan-Evropske pokrete utemeljene na vrednostima EU.

Narodi Evrope su željni promena. Sada je vreme da se čuje glas većine Evropljana koji i dalje podržavaju članstvo u EU.


# Preuzeti tekstovi nisu nužno i stavovi FBD