Šest istaknutih nemačkih intelektualaca 25. oktobra 2018.  na stranicama i portalu renomiranog dnevnika HANDELSBLATT objavilo je otvoreno pismo kojim upozorava apeluje i predlaže mere za očuvanje vrednosti Evropske unije, njenog daljeg razvoja i jačanje jedinstva, navodeći već u naslovu da su duboko zabrinuti za sudbinu Evrospke unije i Nemačke pred naletom nacionalizma


   
Potpisnici apela odozgo na dole u smeru kazalji na satu;  Bert Rürup, glavni ekonomist Handelsblatt-a, Jürgen Habermas, filozof i sociolog ,Roland Koch, bivši premjer države Hesen, Fridrich Merz,  advokat i CDU-političar,  Hans Eichel, bivši ministar finansija, Brigitte Zypries, bivša ministarka pravosudja i ministarka ekonomije. 

 Apel za odbranu EU

Posle smrtnog stradanja 55 miliona ljudi prouzrokovanog Drugim svetskim ratom, posle vekova nacionalističkih i imperijalističkih ratova koji su Evropu ostavljali u ruševinama, narodi i nacionalne vlade širom kontinenta konačno su uvideli da je evropsko jedinstvo bio jedini način da se ovo ludio zaustavi.

Imanuel Kant je takvu viziju imao 150 godina ranije, u svom filozofskom traktatu „O večnom miru.“ I tek su,nakon toliko godina, evropski lideri najzad odlučili da je pretvore u stvarnost. Tokom narednih decenija pojavili su se  Zajedničko tržište, Evropska zajednica, Evropska unija, a za njima i zajednička valuta. Diktature su pale i demokratija je prevladala širom kontinenta.

Evropa bez unutrašnjih granica postala je stvarnost: Svaki građanin EU može da traži posao u bilo kojoj zemlji EU. Preduzetnici su slobodni da  njoj pokrenu posao gde god požele. Unutar nje možemo da kupujemo i prodajemo robu bez ikakvih tarifa. Usluge se mogu nuditi svuda. I to nije sve. Mladi Evropljani mogu da se obrazuju na bilo kom univerzitetu u Evropi i, kao i svi mi, mogu da dožive kulturnu raznolikost Evrope i zajedničke vrednosti i tradicije koje je prožimaju.
Budimo jasni: naš kontinent tokom svoje duge istorije još nikada nije proveo 73 godine u miru!  
Ovo su veliki uspesi Evropske unije. Ona je mnogo više od pukog ekonomskog projekta: Ona je kulturni projekat, civilizacijski iskorak na kojem nam zavidi čitav svet. 

Ali sada je sve to ugroženo. Nacionalizam ponovo pomalja svoju ružnu glavu širom Evrope. Solidarnost uzmiče pred sebičnošću, kao da zaboravljamo istorijske pouke prethodne generacije. Spolja Donald Trump, Rusija i Kina stavljaju na iskušenje jedinstvo Evrope, sosobnost da ostanemo ujedinjeni oko naših vrednosti i da branimo naš način života.
Na to može da postoji samo jedan odgovor: solidarnost. To znači suprotstavljanje nacionalizmu i sebičnosti u matičnoj zemlji uz istovremeno spoljašnje ispoljavanje jedinstva i deljenja suvereniteta.
To je odgovor koji građani Evrope, svi mi, moramo dati sada. Preslabi smo pojedinačno,  kao Nemci, kao Francuzi, kao Italijani, kao Poljaci. Samo zajedničkim snagama možemo opstati u XXI veku! 

Želimo da EU štiti naš način života i da omogući prosperitet za sve. Želimo da Evropa očuva demokratiju, ljudska prava i gobalnu solidarnost u borbi za očuvanje prirodnih resursa. Moramo sada preduzeti velike, odvažne korake. Batrganje od krize do krize, što smo činili u poslednje vreme, ugrožava sve što smo postigli.

Vojska za Evropu

Kako bi to izbegli, verujemo da Evropa treba da produbi integraciju svoje spoljne i bezbednosne politike prelaskom na sistem većinskog glasanja. Evropa bi takođe trebalo radi ka uspostavljanju zajedničke vojske Evrope. To ne znači da će nam trebati više novca – evropske članice NATO-a već troše tri puta više novca na odbranu u odnosu na Rusiju. Ono što moramo da uradimo je da nadrastemo odbrambene politike malih nacionalnih država. Na taj način ćemo bez dodatnih troškova projektovati mnogo veću vojnu silu. Isto tako, pošto više nismo skloni tome da ratujemo jedni protiv drugih, unutar Evrope više nam ne trebaju nacionalne vojske, a pošto evropske oružane snage nisu usmerene protiv bilo koga formiranje vojske Evrope trebalo bi kombinovati sa kontrolom naoružanja i inicijativama za razoružanje.

Nemačka i Francuska zajedno moraju pozvati zemlje osnivače EU, Poljsku i baltičke države, da se od početka priključe tom poduhvatu.
Ali ova inicijativa mora biti otvorena za sve zemlje članice EU koje teže istom cilju – koji bi obuhvatao mnoge, možda i sve, zemlje. Tako ćemo svetu pokazati da ostajemo jedni uz druge bez izuzetka i da nećemo dozvoliti da nas oslabe i zavade.
Pokazaćemo drugim zemljama da mogu Evropu da smatraju ravnopravnim partnerom za miroljubive politike usmerene na pravičnu ravnotežu interesa i očuvanje prirodnih resursa na našoj planeti.

Evropa će, međutim, biti kredibilna u inostranstvu samo ukoliko je ujedinjena na unutrašnjem planu.
Evrozona, jezgro i najnaprednija oblast u evropskom projektu jedinstva, je krhka.
Svi smo svesni toga. Dalja tumaranja izložila bi evrozonu riziku da ne preživi sledeću finansijsku krizu, što bi Evropu unazadilo i u mnogim drugim oblastima.

Zajednička valuta donosi dobrobit svima. Ona promoviše razmenu preko svih unutrašnjih granica u svim zonama. Ona štiti od špekulativnih napada unutar velike i jake ekonomske oblasti. Zajednička valuta iziskuje od svih da ne misle o platama i cenama u nacionalnom već u evropskom kontekstu.

Evropsko osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Zajednička valuta, međutim, takođe znači i zajedničku monetarnu politiku za celu evrozonu. Ovo bi moglo da oslabi slabije zemlje i ojača one jače. Stoga naša monetarna politika mora da ima stabilizatore koji bi ublažili i kompenzovali takve ishode. Za to je neophodan napor svih.

Još u vreme nemačke marke, Nemačka je stvorila stabilizatore koji su ublažavali raznolike efekte nacionalne valute na raznolike regione u zemlji i na društvene klase: osiguranje za slučaj nezaposlenosti, zdravstveno osiguranje, savezno i loklano finansijsko ujednačavanje, solidarnu odgovornost za dugove svih lokalnih samouprava, da pomenemo tek neke. Njihov cilj je bio harmonizacija životnog standarda širom zemlje.

Poređenja radi, Evropska ekonomska i monetarna unija i dalje nema nijedan od ovih instrumenata. Ipak bar neki od njih će biti neophodni kako bi se zaokružila evrozona.

Apelujemo na vladu Nemačke da preduzme odvažne korake, zajedno sa francuskim predsednikom Emnanuel-om Macron-om, za jačanje ekonomske i monetarne unije. Ona mora inicirati politiku koja vodi ka većoj ekonomskoj konvergenciji širom EU i sprečava dalje raslojavanje. Za evrozonu potrebna nam je budžetska politika koja služi koheziji i održivosti celog područja. Treba nam i jedinstvena politika tržišta rada, koja bi možda obuhvatala EU osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Tek tada bi evropsko jedinstvo bilo kredibilno.

Ne uzmčimo pred teškim kompromisima

Za sve ovo, međutim, moramo biti spremni za teške kompromise – uključujući tu i spremnost Nemačke za veće finansijske doprinose. Očevi osnivači Evrope, uključujući tu i bivšeg kancelara Konard-a Adenauer-a, znali su da evropsko jedinstvo može opstati samo ako razlike u bogatstvu među zemljama ne budu prevelike. Znali su da će slabijim regijama i slojevima, pored vlastitih napora, trebati i pomoć njihovih jačih vršnjaka kako bi ih sustigli. Znali su da je evropsko jedinstvo i obećanje prosperiteta za sve njene građane, koji bi bio finansiran dividendama mira. I Helmut Kohl je to takođe znao i ponašao se u skladu s tim. I to je dobro služilo Nemačku. Evropa će biti ono što se Evropljani dogovore da ona bude ili je neće biti. Ono što čini Evropu jakom jača sve Evropljane; ono što umanjuje Evropu jednako slabi sve Evropljane.

Oni koji žele da ojačaju evropsku demokratiju moraju da ojačaju evropske institucije, naročito Evropski parlament. To je uvek bio cilj Nemačke i to sada ponovo mora biti veoma jasno.

Ujedinjena Evropa može biti svetska sila za mir.
Ujedinjena Evropa bi mogla da utiče na SAD i Kinu da pribegnu umerenijem pristupu u njihovom pomaljajućem konfliktu tako da se on ne okonča katastrofom.
To je ono što je Nemačka želela posle Drugog svetskog rata. Zato preambula Ustava Nemačke počinje sa rečenicom: „Svesni svoje odgovornosti pred Bogom i pred ljudima, inspirisani rešenošću da promovišemo svetski mir kao ravnopravni partner u ujedinjenoj Evropi, narod Nemačke, vršeći svoju ustavotvornu vlast, usvojio je ovaj Osnovni Zakon.“

Budimo sada ozbiljno priklonjeni nameri našeg ustava. Aktuelna  Vlada  je kao prvu stavku svog programa navela „novi početak za Evropu.“ Krajnje je vreme da ozbiljno prionemo na to.


Za druge potpisnike objavljen je link : This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

# Preuzeti tekstovi nisu nužno i stavovi FBD