VLADIMIR KOSTIĆ, predsednik SANU, 30. oktobra 21. u emisiji PRESING na TV N1infoBG
predložio je pokretanje novog ciklusa dijaloga o Kosovu
 

 

Dijalog u podeljenom društvu

 

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić izjavio je u Pressingu TV N1 da je potrebno pokrenuti novi dijalog o Kosovu, sa većim stepenom tolerancije, koji ne bi bio javan, i u kojem bi Akademija dala stručnu i naučnu podršku, dok bi političku odluku trebalo da donesu institucije političkog sistema.

Kostić je istakao da Akademija nije partijska organizacija u kojoj bi se, po principima demokratskog centralizma, izglasao stav o Kosovu kojeg bi se svi kasnije držali, ali da bi, ukoliko bi morao da oceni šta je preovlađujuči stav u SANU, rekao da to nije ni primitivni patriotizam, ali ni olako brisanje papirom ljudi koji žive na Kosovu i kulturnog nasleđa koje tamo imamo.

Predsednik SANU podsetio je da se Akademija kontinuirano bavi Kosovom, i da je svoje učešće u unutrašnjem dijalogu stavila na papir. “Moje mišljenje ne mora da bude tačno, ali sam ga izreako sa punom odgovornošću i treba da ostane zapisano”, kazao je Kostić precizirajući da je on lično protiv statusa kvo, jer po njegovom mišljenju, on ne ide u prilog Srbiji.

Unutrašnji dijalog, međutim, prema njegovoj oceni, nije dao rezultate, a ključnu ulogu je, kako je rekao, odigrala hipokrizija. Učesnici dijaloga su se, primetio je Kostić, takmičili u patriotizu, izgovarajući mantre čak i bez iznošenja elemenata osnovnih sumnji.

Pritom je stepen tolerancije u ovakvoj vrsti dijaloga trebalo da bude apsolutan, a on je, prema oceni gosta Pressinga, izostao sa obe strane i ušlo se u okamenjeni prostor u kojem je sam dijalog postao apsolventan.

Stoga bi, prema njegovim rečina, trebalo pokrenuti novi dijalog, koji ne bi bio javan u kojem bi Akademija mogla da da stručnu i naučnu podršku, dok bi političku odluku donele institucije političkog sistema. Dodaje je, s druge strane, da gledajući današnju Skupštinu, ima određenu skepsu da ta institucija ima kapacitet da se međusobno sasluša o Kosovu.

“Bojim se da bi to postalo takmičenje političkog nadgurnjavanja (…) U svim ovim diskusijama imam utisak da politički akteri - pljuvaće me, i treba da me pljuju - više razmišljaju o sebi, nego o Srbiji. Hajde da stavimo Srbiju na prvo mesto”, kazao je on.

Vučić da poseti SANU da saslušamo jedni druge o Kosovu

Na pitanje da li zna šta predsednik Srbije Aleksandar Vučić podrazumeva pod pojmom razgraničenje, Kostić je rekao da čak ni površno ne zna i da bi trebalo razjasniti značenje, ali i posledice upotrebe tog termina.

“Danas sam čuo Aleksandra Vučića da je svoj predlog izrekao u Briselu, a da to nije prihvaćeno. Bojim se da to ovde nije objašnjenjo do kraja. Narod nije rekao poslendju reč, a nije ni mogao ni da kaže, jer nema elementarne informacije”, ukazao je predsednik SANU.

Istakao je da se predsednik Vučić prema Akademiji uvek ponašao pristojno, ali da bi trebalo da poseti SANU ili da ih pozove na razgovor kako bi čuli njegov predlog o Kosovu i kako bi saslušali jedni druge šta ko o čemu misli.

“Da li Srbija zna šta hoće, kuda ide i šta su crvene linije? Bojim se da ne zna. Trebalo bi da se počne sa novim razgovorima, sa nekakvom većom energijom međusobne tolerancije”, predložio je on.

Društvo je podeljeno, živimo u ostrvima koja ne komuniciraju

Kostić je rekao i da je, putujući u zemlje okruženja, stekao utisak da su oni negde izabrali svoje puteve, a da Srbija nije ni to učinila.

Podsetio je i da je srpski narod kroz istoriju izgubio svoju vertikalnu organizaciju, da je preskočio određene važne istorijske cikluse poput renesanse i reforme, kao i da je lišen urbanog iskustva, a upravo je grad taj u kojem se razvija osećaj demokratije, mere i dijaloga.

“Mi smo tako podeljene društvo da se ovde zna se ko se s kim pozdravlja, ko u koje kafane ide, ko koje novine čita… Mi živimo u ostrvima koja međusobno ne komuniciraju”, kazao je on, ocenjujući da su partije “najkrivlje” za tu vrstu atomizacije društva.

Primetio je, međutim, da se i na levici i na desnici javljaju grupe koje ne znaju šta hoće, ali znaju šta neće. “Bojim se da se ta energija agresije ne posuvrati u naš konačni obračun - svako protiv svakog. Više nije lako prepoznti ko je prijatelj, a ko je neprijatelj”, upozorio je on.

Peti oktobar pokazao da Srbija ima građanski kondiciju

Kostić je naveo i da niko ne može da mu oduzme doživljaj da je 5. oktobar bio pristojan građanski otpor koji je pokazao da Srbija ima građansku kondiciju koja je, međutim, istekla vrlo brzo u godinama koje su usledile.

Na pitanje kakav je njegov ličmni utisak u kakvoj zemlji živi, Kostić je rekao da oseća partokratiju, izvesno bezakonje i razočaranje jer ljudi okreću glavu kad čovek maltretira devojčicu u tramvaju.

“Živim u zemlji koju sam ja izabrao, to je moja zemlja, ne kajem se i pokušaću da uradim što je moguće više. Nažalost, vreme nam izmiče”, dodao je on.

Akademija ima problem članstva

Komentarišući reakcije na izbor novih članova SANU koji je u toku, Kostić je ocenio da je reč o sinhronizovanom napadu ljudi koji su pomislili da bi mogli da preuzmu Akademiju pod svoju kontrolu. 

Kostić je istakao da ga niko iz vlade ili opozicije nije zvao da mu sugeriše ko bi trebalo da bude izabran, niti je iko od predloženih kandidata tražio njegovu podršku.

Naveo je i da Akademija ima problem članstva, i da po prvi put dočekuje izbore sa manje od 130 članova.

Ukazao je i na problem, kako je rekao, brutalne disproporcije između članova iz oblasti društveno-humanističkih i prirodno-matematičkih nauka.

Kako je rekao, tek svaki sedmi član SANU je umetnik, a svaki peti iz društveno-humanističkih odeljenja. Mnogo je krivih za to, naveo je Kostić i dodao da je ove godine među 26 kandidata na izborima, 17 iz oblasti društveno-humanističkih nauka, i samo devet iz prirodno-matematičkih.

# Preuzeti tekstovi nisu nužno i stavovi FBD