Kako NATO parira modernoj ruskoj propagandi piše  ROBERT PSZCZEL u svom tekstu za portal DISINFO objavljenom pod originalnim naslovom ''Odganjanje novog Hladnog rata: NATO radi na suzbijanju dezinformacija iz Rusije'' / Dispelling a New Cold War: NATO is Working to Combat Russian Disinformation 04.oktobra 2018. 

 

                                      Hladan oblog za novi hladni rat


              Robert Pszczel

Skupljao sam, tokom godina, različite primere sovjetske anti-NATO propagande. Među najpoznatijima su zajedljive karikature trija talentovanih sovjetskih grafičara koji se potpisuju kao Kurkynksy. Ove karikature su umetnički kreativne, čak i ako njihove propagandne poruke to nisu bile. Tradicionalno su prikazivale Alijansu koja je totalno podređena SAD. Za Moskvu druge opcije nije bilo – pretpostavljali su (pogrešno) da je NATO verna kopija Varšavskog pakta kojim je dominirao Sovjetski Savez.

Pedesetih godina popularnu temu predstavljala je karikatura nemačkog revanšiste koji se rado uključuje u militarističku organizaciju. Kako je vreme prolazilo predočavane su nove slike. Sedamdesetih i osamdesetih godina NATO i zemlje saveznice su prikazivane kao agresivni kapitalisti koji kuju zaveru protiv mira, namereni da osvoje svet, interno razjedinjeni ali rešeni da relativizuju mitske uspehe sovjetskog bloka. Sa ovom kampanjom se besomučno istrajavalo sve do raspada SSSR-a.

Osvrnemo li se na današnji trenutak primetićemo da Rusija (pravni sledbenik SSSR-a) koristi mnoge stare klišee protiv NATO-a. Istine radi – Moskva ne jadikuje više protiv kapitalizma - što i nije tako iznenađujuće ako uzmemo u obzir ogromna bogatstva koja su zgrnuli ruski oligarsi i oni koji imaju pristup polugama moći.

Moskva, ipak, i dalje obožava mit o Vašingtonu koji donosi sve odluke u NATO-u, ignorišući svoje poslušne Saveznike. Promoviše mit da proširivanje NATO-a nije proces vođen suverenim željama zemalja koje su za članstvo u Savezu već pretnja Rusiji i miru (uključujući tu i nedavno primanje Crne Gore u članstvo). Čak se sastanci u UN koriste za iznošenje tvrdji da je, primera radi, naša misija da stabilizujemo Afganistan (uporedite to samo sa Sovjetskom invazijom od pre par decenija...) zapravo paravan za širenje uticaja u regionu.

Lista je duga. Suočeni sa činjenicama koordinatori ruske dezinformacione kampanje pružaju bilo besmislene i/ili protivrečne demantije (video konferencija o MH1/ ili „ruskim turistima“ u Salsberiju) ili pokušavaju da zametnu trag vesti u magli navodne rusofobije.

Cilj dezinformacione kampanje Rusije je ostao isti. „Rusija ne voli NATO... smatrali bi stvaranje razdora među nama velikim uspehom“ kako je Jens Stoltenberg, Generalni Sekretar, rekao 26. septembra u Njujorku. Ovo je tužan zaključak do kojeg smo došli nakon dve decenije ulaganja velikih napora u uspostavljanje partnerstva sa Rusijom. 

Iako je cilj ostao isti, tri stvari su se, međutim, promenile od Staljinovog i Brežnevljevog vremena.

Prvo – malo je napora da se investira u meku moć. Vidite malo – ako i toliko – promocije i privlačenja stranih turista da posete Rusiju, kao i bilo kakvog napora da se istakne snaga ruske ekonomije. Malo aduta u ruci rekao bih...

Drugo – dezinformacije su sada još definitivno bitan sastojak u širokom rasponu ruskih hibridnih alata. Ovi alati su dostupni i koriste se sa zadovoljstvom. Među njima je i korišćenje velikih vojnih vežbi i drugih primera paradiranja vojnih mišića kako bi uplašili i zastrašili susede i druge zemlje, uključujući tu i zemlje članice NATO-a.

Tu su i takozvani „mali zeleni ljudi“ koji su izgleda izvršili aneksiju Krima sa oružjem kupljenim u samoposluzi. Postoji i obilato korišćenje sajber napada u cilju pribavljanja informacija koje se koriste za ocrnjivanje političkih protivnika. Nema nedoumica prilikom korišćenja finansijskih podsticaja za stvaranje političke opozicije različitim projektima u inostranstvu.

Rusija je izdašna u svojim naporima – pokušava da dopre velikog broja raznolikih ciljanih auditorijuma i spremna je da pruži dezinformacione proizvode na različitim jezicima. Osim toga, ne smetaju joj ni poruke koje su protivrečne ili očigledno lažne: sejanje konfuzije i podrivanje demokratske debate je cilj sam po sebi.

I treće – Moskva je sa radošću usvojila nove tehnologije i novu internet informacionu sferu. Internet trol farme, lažni portali, i botovi se koriste svakodnevno – na primer u cilju podrivanja raspoređivanja manjih odbrambenih snaga Saveza na našeim istočnom boku ili kako bi pojačali zalaganja protiv unutrašnjeg referenduma u jednoj maloj balkanskoj zemlji o rešenju za međunarodni spor. Ne štede se sredstva da se RT i Sputnik predstave kao autentične medijske kuće – iako su u pitanju, u suštini, državni resori.

Naša reakcija na dezinformacije počiva na nekoliko principa.

Ostajemo verni sebi – kako kaže i heštag koji koristimo u našoj komunikacijskoj kampanji #WeAreNATO. To znači da ne pribegavamo propagandi, držimo se činjenica i otvorene debate. Naš internet portal „Setting the Record Straight“ izlaže samo čiste činjenice i argmente kojima pobija mitove Rusije o NATO-u.

Na kraće staze laž ima bolji publicitet – ali one takođe škode vašem kredibilitetu, čemu u prilog ide većina međunarodnih anketa koje pokazuju nizak nivo poverenja u rusku politiku širom sveta.

Ostajemo pribrani ali proaktivni i otvoreni za debatu. NATO veruje u dijalog. Zbog toga redovno pozivamo novinare iz Rusije na sastanke ministara, samite i vojne vežbe. Ne diktiramo im šta da napišu ili prikažu. Umesto toga im pružamo prilike da se sami uvere da li NATO jede decu za doručak (kako tvrdi poruka iz Moskve...)

Takođe verujemo u transparentnost – za razliku od Rusije nemamo ništa da skrivamo kada su u pitanju vojne vežbe. NATO lideri i zvaničnici su uvek na raspolaganju ruskim medijima i strukovnim/nevladinim udruženjima. Pokušavamo da pružimo više sadržaja o NATO-u na ruskom jeziku – sve od prevedenih priča, videa, infografika i postova na društvenim mrežama. Ove godine sam čak i ja počeo nedeljni video blog na ruskom na kojem se otvoreno priča o agendi.

Nismo usamljeni u ovim naporima. Vlade zemalja Saveznica i naših partnera uložile su velike napore da podstaknu svest o izazovu dezinformacija i na izgradnji otpornosti na njih. 

Poslanici (uključujući tu i Evropski parlament i Parlamentarnu skupštinu NATO-a) se direktno suočavaju sa problemom. Posvećeni tim EU postao je poštovanja vredan brend koji razotkriva netačne narative i lažne priče.

Na kraju ali ne manje važno, postoji sve veći broj sjajnih nevladinih organizacija, otuleta koji proveravaju činjenice i izdaju saopštenja kojima se suprotstavljaju dezinformacijama. Digital Sherlocks (Digitalni Šerloci) USAC-a, Bellingcat (mačka uzbunjivač), Stop Fake (Stop Lažnom) ili Lithuanian elves (Litvanski vilenjaci) su samo samo od neke od najpoznatijih inicijativa. NATO-ov Centar za izuzetnost na STRATCOM-u u Rigi takođe organizuje neka pionirska istraživanja u toj oblasti.

Još toga treba uraditi su jer ruske i druge dezinformacione industrije i dalje u ekspanziji. Moramo uraditi sve što možemo da ih učinimo neprofitabilnim. Ne sumnjam da ćemo, zahvaljujući jedinstvu Saveznika i moći istinitih činjenica, pobediti.

 

 

*autor  je bivši direktor Informativne kancelarije NATO-a u Moskvi, a sada funkcioner u Odeljenju za javnu diplomatiju NATO   Posetite Setting the Record Straight kako bi ste saznali više.

** DisinfoPorta.org je interaktivni online portal i vodič kroz informacioni rat Kremlja. Portal sakuplja javna istraživanja i novnarske tekstove iz SAD i Evrope i predstavlja ih na način prilagođen korisnicima, uz aktuelni multimedijalni sadržaj koji proizvodi Atlantski savet i partnere koji objašnjavaju aktuelne operacije za širenje ruskog uticaja. Portal dodatno komplementira i koordinira postojće protiv-dezinformacione napore širom transatlantske zajednice, pružajući bazu podataka nacionalnih istraživača i organizacija koje su voljne da odgovaraju na pitanja medija, državnih zvaničnika i drugih eksperata za dezinformacione pretnje državnih i nedržavnih aktera.