Bannon - ujedinjtelj desničara EU?

Na ideju ujedinjavanja ekstremne desnice u EU koju najavljuje STEVE BANNON, nekadašnji savetnik američkog predsednika Trumpa osvrće se IVAN KRASTEV, predsednik bugarskog Centra za liberalne strategije u svom blogu koji je 19.08.2018.  pod originalnim naslovom ''Steve Bannon je našao svog sledećeg Trump-a'' u rubrici Mišljenja objavio i portal NYT, a štampano izdanje dan kasnije ovaj tekst objavillo je pod naslovom ''Novi najbolji prijatelj Steve-a Bannon-a''.



           Ivan Krastev*

“Ako negde izbije eksplozija ili požar, Steve je verovatno u blizini sa kutijom šibica“, rekao je (s divljenjem) jedan bivši zaposlenik Steve-a Bannon-a u Breitbart News. Zato ne bi trebalo da budemo iznenađeni što je g.Bannon, koji je bio glavni strateg Donald-a Trump-a, stigao u Evropu.

Krajem jula g.Bannon, politički operativac iz Amerike, obelodanio je svoj plan da osnuje Pokret, fondaciju za koju se nada da će ujediniti evropske stranke ekstremne desnice pred izbore za Evropski parlament u maju 2019. godine. Da li će imati uticaj kakav priželjkuje?

Kako Joshua Green piše u svojoj knjizi o g.Bannon-u, „Dogovor sa đavolom“, g.Bannon je iskreno verovao kako je desničarska žurka-stil populizma globalni fenomen. Štaviše, kako je i rekao na konferenciji u Budimpešti u maju, „Brexit je predskazao pobedu Trumpa 2016, dok je populistički nacionalni revolt u Evropi oko godinu dana ispred onog u SAD.

Međutim, razlog zbog kojeg je Bannon odlučio da se fokusira na Evropu je od manjeg značaja u odnosu na to ko je njegov veliki saveznik na kontinentu - premijer Mađarske Viktor Orban. Ako ste (poput mene) pažljivo pratili govore g.Bannon-a poslednjih meseci, lako se da zaključiti da je upravo mađarski ekstremno-desničarski lider taj kojem se američki provokator ne samo divi već i želi da mu pomogne. Bannon je nazvao g. Orbana „Trumpom pre Trumpa.“ Orban, sa svoje strane, želi da bude transformator i remetilac kao predsednik SAD i nada se da će na evropskim izborima 2019. godine uspeti da formira većinu u Evropskom parlamentu koja će, kako sam kaže, „reći zbogom ne samo liberalnoj demokratiji i liberalnim nedemokratskim sistemima koji su formirani na njenim temeljima već i celoj eliti iz ’68.“  

Fondacija g.Bannon-a obećava da će pružati političku, izbornu i stratešku podršku euroskeptičnim strankama širom kontinenta. To je upravo ono što je na sebe poslednjih godina preuzeo g.Orban. Još od 2015. godine  mađarska vlada je redovno sprovodila ankete u desetak evropskih zemalja a g.Orban je vodio aktivnu kampanju za svoje saveznike na desnici u zemljama poput Slovenije i Makedonije (sa pormenljivim uspehom). 

Postoje mnoge sličnosti između američkog nekad-konsultanta-sada-ideologa i mađarskog nekad-liberala-sada-konzervativca. Obojca imaju misionarski pogled na svet; obojcu zanimaju ideje; obojca su opsednuti onim što oni smatraju duhovnom krizom Zapada i nijednom od njih ne  nedostaje samopouzdanja i ambicije.

Ono što stvarno zbližava g. Bannon-a i g. Orbana nije samo njihovo viđenje Evropske Unije kao neprijatelja kojeg treba uništiti već i to što veruju da populistički revolt može i treba da bude kulturna revolucija. Nedelju dana nakon što je Bannon obznanio svoje planove za Pokret, g.Orban je izjavio da su mu birači dali „mandat da izgradi novu eru“ te da je „era posebna i karakteristična kulturna stvarnost.“  Politički mentor g.Bannon-a, ekstremni desničar publicista Adrew Breitbart je slično tome insistirao da je „politika nizvodno u odnosu na kulturu.“

Iako su ideološki afiniteti i uzajamno divljenje važni, oni nisu dovoljni za objašnjenje ovog američko-mađarskog saveza. Postoje i čisto taktički razlozi. Posmatrano iz perspektive g.Orbana, g.Bannon ima puno toga da ponudi: 

Prvo, g.Bannon može da pomogne g.Orbanu da ubedi populiste Zapadne Evrope da nema ničeg lošeg u tome što je premijer jedne male zemlje iz Istočne Evrope postao neformalni lider njihovog pokreta. Podrška g.Bannona može krunisati g.Orbana kao Trump-ovog čoveka u Evropi.

Drugo, prisustvo g. Bannon-a može da zaštiti evropsku ekstremnu desnicu od sumnji da su euroskeptici tek lutke Vladimira Putina i puki instrument koji Kremlj koristi u svojim planovima da uništi Evropsku Uniju. Zar nije bolje za evropsku ekstremnu desnicu da bude povezana sa američkim radikalom nego sa ruskim predsednikom?

Treće, telenat g.Bannona za vođenje kampanja i isukstvo u borbi sa takozvanim mejnstrim medijima bi mogli biti veoma korisni. Prema nedavnoj Pew anketi nepoverenje u mejnstrim medije je glavno svojstvo evropskih populističkih birača. Niko ne zna da produbi to nepoverenje kao što to zna da uradi g. Bannon.

Najzad, g.Orban želi da izbore za Evropski parlament 2019.godine pretvori u referendum o migracijama i islamu – dvema temama koje animiraju mnoge konzervativne birače. To neće biti tako jednostavno. Prošle godine je priliv migranata u Evropu drastično opao i većina sistemskih stranaka sa desnice – čak i neke na levici – usvojile su blažu verziju politike zatvorenih granica od one kojoj su težili u Centralnoj Evropi. G.Orbanu treba g. Bannon da Evropljanima kaže da samo ekstremna desnica razume imigraciju.

Hoće li bili šta od ovga upaliti? 

Može se ispostaviti da je objedinjavanje ekstremne desnice u Evropi nemoguć zadatak. Iako anti-establišment stranke širom kontinenta imaju slična shvatanja povodom pitanja poput imigracija, Evropske Unije i gej brakova, ove nacionaliste je teško ujediniti kada se sa opštih mesta pređe na detalje.

Štaviše, umesto jedinstva evropska inicijativa g.Bannona već stvara razdor među ekstremnom desnicom. Jerome Riviere, lider francuskog Nacionalog Fronta, izrazio je iznenađenje i nezadovoljstvo koje dele mnogi lideri ekstremne desnice u Zapadnoj Evropi. 

 „Odbijamo bilo kakav nadnacionalni entitet i ne učestvujemo u stvaranju bilo čega sa Bannon-om,“ rekao je. Alekxander Gauland, lider ekstremno-desničarske Alternative za Nemačku, je takođe skeptičan. „Nismo u Americi.“ Deo problema je možda u tome što je Predsednik Trump veoma nepopularan u Evropi, te čak i mnogi na nacionalisti desničari zaziru od toga da budu povezani sa njim.

Dva saveznika takođe greše u svojoj proceni da izbori za Evropski parlament mogu biti tačka prekretnica nakon koje će se urušiti Evropski projekat. Iako su euroskeptici ostvarili odlične rezultate na prethodnim izborima, najnovije ankete ukazuju na to da je uspon populizma u mnogim zemljama doveo do mobilizacije na pro-EU bloku. Ovoga puta je verovatnije da će na birališta izaći više onih koji podržavaju Evropsku Uniju nego njenih protivnika.

Ako g.Orban polaže nade za svoju budućnost u Bannon-ovu strategiju, dobar savet bi mu bio da ne zaboravi da g. Bannon ne pobeđuje uvek. Na izborima za Senat u Alabami 2017. godine, g. Bannon je podržao kandidata sa ekstremne desnice Roy Moore-a – koji je izgubio izbore u najvećem uporištu republikanaca. Pored toga, g. Bannon razume nijanse evropske politike još manje od onih sa američkog juga. Za čuđenje je, ali oni koji se zalažu za jedinstvenu Evropu imaju dobre razloge da požele g. Bannonu dobrodošlicu na evropski kontinent. 

 

* Autor je je predsednik Centra za liberalne strategije iz Sofije i stalni saradnik Instituta za humanističke Nauke u Beču i Fondacije Robert Bosch u BerlinuIvan Krastev je reodvni pisac stavova, predsednik Centra za liberalne strategije, stalni saradnik pri Institutu za humanističke nauke u Beču i autor, nedavno objavljene (knjige?) „Posle Evrope.“ 2016. godine FBD je  časopisu VIDICI I PUTOKAZI objavio njego tekst RUSKI AGRESEIVNI IZOLACIONIZAM