Smatranja Milorada Dodika


Predsednik Republike Srpske MILORAD DODIK smatra da je vreme da Srbi izađu sa jasnim političkim, nacionalnim programom i zahtevima, koji bi mogli da budu njihov cilj u ovom veku, za razliku od prethodnog, koji je, kaže, za nas bio katastrofalan vek, a koji je 18. avgusta 2018. objavljen pod originalnim naslovim ''Dodik za Tanjug: Vreme da Srbi definišu svoj nacionalni i državni cilj'' i koji prenosimo sa portala B92.net



"Međunarodne okolnosti su se promenile", kaže Dodik u Intervjuu Tanjugu. 
On napominje da ne misli na promene američkog ili nekog drugog međunarodnog stava, mada se i tu, kako kaže, nešto menja, već na činjenici da, recimo, u proteklih 20 godina Dejtonski sporazum nije poštovan, da su umanjena prava Republike Srpske, da je položaj naših sunrodnika u okolnim zemljama težak i, konačno, da je Srbima sada već dosta svih poniženja. 

"Vreme krajem devedesetih godina i loš period srpskog naroda je prošlo. Moramo da se izdignemo iznad toga i da kažemo: 'Da, ovde smo stali, dovde smo došli, šta je to što želimo da uradimo da nama bude bolje?'", uveren je predsednik Srpske i dodaje: 

"A ne ovako pocepani na srpski nacionalni i državni korpus, zaokupljen stalno nekim rešenjima, da li Kosovo, da li Republika Srpska, da li vamo, da li tamo, bez jasnoga putokaza kud idemo...". 

Ali, ističe Dodik, prvo - razgraničenje. 

„Zašto razgraničenje? Zato što svi narodi oko Srba, a Srbi su im donosilac slobode kroz istoriju, pokušavaju da svoju nacionalnu i državnu gradnju isključivo obavljaju na antisrpskoj politici. Od Hrvatske do, evo, Bošnjaka ovde u Bosni, do Albanaca na Kosovu, pa i Crnogoraca u CG, pa i Makedonaca, koji osporavaju pravo našoj crkvi tamo da egzistira, i mnogo čega drugog", objašnjava on 

A, ako je već tako, kaže, onda je najbolje da se razgraničimo. 

To ne znači da ćemo mi napraviti bodljikave žice na našim ogradama. Ne, mi samo hoćemo da afirmišemo naše interese. Znači, Republika Srpska, Srbija, četiri opštine Kosova, reintegracija srpske politike i nacionalnih interesa u CG", tumači Dodik pojam razgraničenja kako ga on vidi. 

Predsednik Srpske kaže da zato podržava ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali dodaje da se on istovoremeno zalaže i za razgraničenje u Bosni i Hercegovini. 

"Republika Srpska treba da nastavi da se bori za svoj pun državni kapacitet. Ja verujem u tu ideju, bez obzira na neke koji bi se, možda, sada podsmešljivo nasmejali tome. Ja verujem, jer nekako osećam taj puls naroda ovde, koji naprosto nije prestao da veruje u tu mogućnost i da ono što nas je kao nevreme snašlo, kao to nevreme treba da prođe i da će doći vreme da mi možemo da se pozicioniramo", kaže Dodik. 

Činjenicu da je ideja o razgraničenju, koju je, kao lični stav, izneo predsednik Vučić, u Srbiji naišla na žestok otpor opozicije, Dodik objašnjava konstatacijom da je jedna od boljki srpskog naroda u celini da urušava svaki svoj autoritet. Institucionalni i lični. 

„Nema moćne nacije u svetu bez jakog lidera. A Srbi kao da uporno sve ovo vreme pokušavaju da sve svoje lidere, ili one kojima je data prilika da budu lideri, nekako osporavaju ili sami uništavaju. Djinđić je postao veliki državnik tek kad je sahranjen, a pre toga šta nismo mogli da čujemo o njemu", primećuje predsednik Srpske. 

On dodaje da je jedan deo koncepta međunarodne zajednice da vlada dugoročno ovim prostorom to da urušava lidere i institucije. 

Čim se vi dignete sa snagom u svom narodu, više od onog što stranci misle da je dozvoljeno, oni će krenuti da vas urušavaju. I da time urušavaju institucije. Prema tome, ta priča je potrebna i mi se moramo okupiti oko tog nekog autoriteta. Često ste mislili da je to u okviru SPC, ali vidimo da neki osporavaju i patrijarha. Osporavaju sve što dolazi kao istinski proces traženja i pozicioniranja nacije i naroda", navodi Dodik. 

On se, u tom kontekstu i uz konstataciju da gaji veliko poštovanje prema Crkvi kao "ključnom elementu srpskog identiteta", osvrnuo na, po njemu veoma ozbiljan, napad na Aleksandra Vučića, koji je, zbog ideje predsednika Srbije o razgraničenju sa Albancima, upućen iz Dečana. 

Nemam nameru da držim nikom predavanja, i naravno da imam i saosećanje i empatiju, kako god bi to trebalo da se nazove, prema našim ljudima koji ostaju ili su negde daleko izvan granica Srbije. Ali, da sada jedna patetična priča o četiri monahinje treba da bude isključivi faktor srpske naciopnalne državne politike, to govori da je Srbija demokratsko društvo, u kome je sloboda mišljenja daleko više izražena nego što mnogi žele da priznaju samoj Srbiji", kaže Dodik. 

Srbija će, uveren je, uspeti da zastiti svoje interese ukoliko se Vučić održi kao državnik, a ne samo kao politicar, a državnik, ističe, "mora da donosi odluke koje će se možda u tom trenutku proglasiti neshvatljivim ili nekako drugačije, ali koje će biti donete isključivo u korist srpkog državnog i nacionalnog interesa". 

Na pitanje kako vidi stav kancelarke Angele Merkel da nema promene granica na Balkanu i da li se on odnosio na Republiku Srpsku ili na Kosovo, ili na oboje, Dodik kaže, da prvo valja reći da je Nemačka "šampion u menjanju granica" i da je upravo ona "detonirala promenu granica u bivšoj Jugoslaviji", 

"Nemačka tog vremena pod Genšerom je upravo bila ključni faktor da se otpočne rat i da se ratuje u bivšoj Jugoslaviji, zato što je kroz svoj evropski projekat, kako su oni to zvali, zahtevala da se priznaju Slovenija i Hrvatska kao nezavisne države, o čemu nije bilo nikakvih unutrašnjih dogovora, i kad su to učinili rat je mogao da počne, naravno". 

Tako je, kaže Dodik, iskreiran jedan sterotip koji Nemačka želi da konzervira: 

„Oni smatraju da je pitanje, recimo Kosova, završeno i da Kosovo ima svoje granice. To što ima neke unutrašnje sa severom i četiri opštine, to računaju da će se nekako rešiti, da li blic krigom ili nekim dogovorom, ali, uglavnom jednog dana će se to, po njihovoj pretpostavci, rešiti". 

Međutim, predsednik Srpske skreće pažnju na činjenicu da i BiH ima svoje unutrašnje granice. 

Te granice su jasno povučene, katastraski jasno locirane. Te granice se sada zovu entitetske, ali nema razloga da one sutra ne budu neke druge. Samo naivni mogu misliti da je problem Bosne završen, time što se on hermetički ili hipotetički drži kao takav". 

Na pitanje kako gleda na spekulacije da će se pitanje Kosova i Metohije rešavati na nekoj međunarodnoj konferenciji, Dejtonu dva, Dodik nema dilemu: 

“Ne treba Srbima Dejton, to je glupost. Vidim da pretendujete na to da to treba da reši diplomatija. Diplomatija će dati pečat, a rešenje moramo mi ovde da ostvarimo. 

Dakle, ukoliko mi budemo imali jedinstven nacionalni konsenzus, da stav svih organa Srbije bude jedinstven šta se želi po tom pitanju, onda je to sasvim jedna druga stvar“. 

Dodik zaključuje da ne treba oklevati, jer „sve ima neko svoje vreme“.