Susret Putina i Trumpa u Finskoj bacio je u medijski zasenak godišnjicu stradanja kada je više od 200 Holandjana poginulo kada je malezijski avion na letu MH17 oboren dok je nadletao istočnu Ukrajinu. Četiri godine kasnije rodbina stradalih i daljle bori se sa ruskim dezinformacijama i vlastitim emocijama. Tekst o tome objavila je novinarka ANNA HOLLIGAN na nezavisnom internacionalnom novinarskom portalu CODASTORY 16. jula 2018.  pod originalnim naslovom 'Bitka Holandije sa njenim 11. septembrom'.
FBD se posebno i sa zadovoljstvom zahvaljuje glavnoj urednici porala CODASTORY Nataliji Antelava što nas je odabala i  poslala nam ovaj tekst.    

Zataškavanje istine o letu MH17 i zataškavanje tuge



Više od 200 Hoandjana je umrlo kada je let MH17 oboren dok je nadletao istočnu Ukrajinu. Četiri godine kasnije rodbina stradalih bori se sa ruskim dezinformacijama i vlastitim emocijama

 
              Anna Holland

„Mislili smo da je ovde prelepo mesto za to,“ kaže Hans de Borst.

Sklopljenih ruku na kolenima sedeo je na običnoj drvenoj klupi u malom javnom parku u Hagu, administrativnom centru Holandije.

Razlog zbog kojeg je pomogao prošle godine da se ta klupa baš tu smesti  je taj zato što se sa tog mesta može videti elegantna vila u kojoj je smeštena ruska ambasada u Holandiji.

Na naslonu klupe se nalazi mala bronzana ploča na kojoj su ispisane sledeće reči: „Išćekujući odgovornost i puno razjašnjenje. U znak sećanja na svih 298 putnika i posadu Malaysia Airlines-a MH17, 17. jul 2014“

Hans de Borst na klupi nadomak ruske ambasade u Hagu

Tog dana, kada ga je raznela i oborila ruska raketa dok je leteo nad istočnom Ukrajinom,  putnički avion Boeing 777 leteo je sa amsterdamskog aerodroma Schiphol ka glavnom gradu Malezije, Kuala Lumpuru. Više od dve trećine putnika su bili holandski državljani, a među njima bila je i Borstova sedamnaestogodišnja ćerka Elsemiek. 

Gledano u odnosu na njenu polulaciju, Holandija je pretrpela veće civilne žrtve toga dana nego SAD 11. septembra. Međutim, dok su napadi na Njujork i Vašington imali kataklizmični efekat zbog kojeg je SAD izvršila invaziju na dve države i poslala trupe širom sveta u „rat protiv terora,“ najuočljivija stvar je, kada je u pitanju reakcija Holandije - odsustvo reakcije.

Četiri godine kasnije, uprkos temeljnoj israzi koja je otkrila ubedljive dokaze umešanosti Rusije, vlasti Holandije i dalje nisu uspele nijednog od počinilaca da privedu pravdi. Vlada jev neposredno nakon incidenta, delujući zajedno sa EU, uvela sankcije Rusiji. Izuzev toga nije bilo nikakvih drugih kazni – čak ni nakon što je Hag formalno optužio Moskvu da je snabdela počinioce Buk raketom zemlja-vazduh koja je oborila avion, na šta je Kremlj prkosno slegao ramenima.

Delom je ovo i priča o nečemu što bi smo mogli nazvati holandskim nacionalnim karakterom, koji daje prednost rezervisanosti i pravičnom postupku nad ispoljavanjem emocija i impulsivnošću. Jednako je ovo priča  i o ekonomskim prioritetima i potrebi Holandije za trgovinu sa Rusijom i njenim energentima. Najzad, u pitanju je i pokazna vežba o ruskim dezinformacijama – zbog fabrikacija koje su jednu za drugom plasirali zvaničnici Kremlja i mediji pod njihovom kontrolom i koje su nalazile krivce svuda osim u Moskvi.

Taj dan kada su tela putnika leta MH17 (među kojima su bila i ona državljana drugih zemalja) doneta nazad u Holandiju urezan je pamćenje Hans de Borsta. „Sećam se da je sve izgledalo kao scena iz filma,“ rekao mi je.

„Sve malazijske porodice su se ponašale ko sumanute, plačući i bacajući se na zemlju i mene su svi ti ljudi iritirali. Mislio sam u sebi, šta to radite, bre? Ponašajte se normalno,“ rekao je.

„A onda sam pomislio, „A da, Elsemiek je u jednoj od tih kutija.“ Ali i dalje nisam plakao.“

Slušala sam zaintrigirano. Sedim ovde sa ovim nežnim čovekom, koji je izgubio svoju jedinu ćerku, osobu koju je voleo najviše na svetu, dok opisuje kako mu je skoro odbojan bio način na koji su se drugi ljudi borili sa istim velikim gubitkom. Ali de Borst je nastavio.

„Bio sam toliko iziritiran da možda nisam mogao (da plačem). To je povezano sa našim karakterom. Mi smo Holandjani i to nije nešto što Holandjani rade, ali ljudi koji plaču ležeći na podu nisu ništa tužniji od mene.“ 

I ja se živopisno sećam tog dana, dok sam čekala sa drugim novinarima vojnu letelicu koja je nosila posmrtne ostatke sa mesta pada aviona da sleti u vazduhoplovnu bazu u Holandiji.

Nastala je tišina kada su se nazreli avioni. Usamljeni trubač je svirao potresnu melodiju 'Poslednja straža'. Zastave 10 zemalja iz kojih su bili posada i putnici na ovom letu vijorile su se na pola koplja iznad naših glava.

Mnogi od sanduka koji su izneti iz aviona, kroz ožalošćeni svet, bili su dečije veličine. Više od 80 putnika na letu MH17 bili su deca.

Nedelju dana kasnije, intervjuisala sam holandskoog premijera Mark Rutte-a za BBC. On se zakleo da odgovorni za ispaljivanje rakete neće „izmaći pravdi.“

Aerodrom Schiphol, jul 2014

Ali ono što mi je ostalo najviše u pamćenju je Rutte-ov, smireni ton, bez trunke emocije. Delovao mi je neprikladno, tako brzo nakon tog trenutka neizrecive nacionalne tragedije, događaja koji je, shvatila sam i mene duboko potresao. Čim je premijer odgovorio na moje poslednje pitanje, izašla sam iz kadra jer sam se brinula da ću zaplakati.

Kao novinarima, za naš rad je nužno da zadržimo profesionalnu distancu u odnosu na događaje o kojima izveštavamo. Nije da sam poznavala bilo koga od putnika, govorila sam sebi. Osećala sam se kao da, nepozvano, prisvajam tugu onih čija jeste.

Bila sam svesna pogleda začudjenje holandske televizijske ekipe.

Još od kada sam prvi put otišla na aerodrom Schiphol 17. jula 2014. godine, da izveštavam o letu MH17 koji je bio oboren, praćenje događanja opsedalo je  moju nesanicu. Sećam se ljudi koji su jurili da uđu u aerodrom, kroz gužvu nesvesnih turista, mahnito tražeći bilo koga sa informacijama o rodbini sa kojom su se pozdravili pre neki sat. 

U danima koji su usledili posećivala sam susede kuća u koje se cele porodice nikada neće vratiti  i snimala crkve pune upaljenih sveća i plišanih meda koji drže crvena srca.


Premijer Rutte je prišao ka prozoru i nespretno stavio svoju ruku preko mog ramena. Delovao je začuđeno što sam bila na ivici suza. Na momenat sam zaboravila ko je on i objasnila sam mu
svoju reakciju.

Nisam mogla, rekla sam mu,  da razumem kako je mogao da bude tako hladan i kao robot, Ostavio mi je utisak da mu nije stalo do njegovih sugrađana koji su ležali mrtvi u „dalekoj nepoznatoj zemlji,“ kako se izrazio jedan od članova porodice kojeg sam intervjuisala.

Sećam se da je Rutte rekao da razume moju reakciju, ali je tvrdio da je najbolji pristup da sačekamo i da uradimo stvari valjano. „Tada ćemo doći do istine,“ rekao je.

Međutim dolazak do istine podrazumevao je tumaranje kroz gustu maglu laži o MH17 koju su generisali ruski zvaničnici i mediji pod njihovom kontrolom. Što se više dokaza gomilalo o njenoj upletenosti, Moskva je širila sve više dezinformacija bivajući sve  upornija u svojim poricanjima.

Danski premijer Mark Rutte sa autorkom, jul 2014

Sve je počelo samo par dana nakon što je MH17 bio oboren. Još dok su ruska vlada i njeni saveznici, separatisti iz istočne Ukrajine, ometali pristup islednika mestu pada aviona, ruska vojska  navela je jednog od njenih najviših oficira da za masakr optuži Ukrajinu. Televizija RT mreža (raije poznata kao Russia Today), koju kontroliše Kremlj, direktno je prenosila taj brifing na svom engleskom kanalu.

General-poručnik A.V. Kartapolov, zamenik šefa ruskih oružanih snaga, tvrdio je da je kurs aviona na letu MH17 bio namerno promenjen i  upućen na preletanje preko ratne zone i da ga je tu oborio ukrajinski vojni avion.

Međutim, nalazi tima stručnjaka za kontrolu naoružanja pokazali su da su satelitski snimci koje general koristio u svojim navodima bili -  „značajno modifikovani ili izmenjeni“. Kasnije je su mediji pod kontrolom Rusije uložili velike napore u dokazivanje da je avion oboren Buk raketom koju su ispalile ukrajinske oružane snage.

Spisak alternativnih teorija postajao je sve duži i neverovatniji – među njima je i ta da je avion na letu MH17 zapravo onaj malezijski avion koji je ranije te godine bio nestao nad Indijskim okeanom i da je on namerno preletao istočnu Ukrajinu napakovan leševima.

Online istraživački sajt Bellingcat je imao ključnu ulogu u otkrivanju šta se dogodilo sa avionom i u osujećivanju pokušaja zataškavanja koji je usledio. On je prvi identifikovao samu Buk raketu i jedinicu ruske vojske kojoj je raketa pripadala. Njihov istraživački tim je takođe naveo potencijalne osumnjičene umešane u njeno ispaljivanje.

Čineći tako, osnivač Belligcats-a, Eliot Higgins, veruje da je ’’oko tog slučaja pomogao opovrgavanju dezinformacija iz Rusije.“ Bio je to znak „bilo kojem potencijalnom svedoku, naročito onima koji su bili povezani sa MH17, da se skuplja mnoštvo informacija,“ rekao je.

Objedinjena međunarodna krivična istraga (JIT), koju je predvodila Holandija, uložila je značajan napor u ispitivanje svih alternativnih teorija, kako mi je rekao jedan od njenih zvaničnika, da bi bili sigurni da imaju jak slučaj, ako i kada ga budi izneli pred sud.

Osim što je antagoniziranla ožalošćene porodice, lavina teorija zavera je takođe podrila poverenje i posejala razdor – što je i osnovni cilj ruskih dezinformacionih kampanja. U godinama nakon obaranja aviona na letu MH17 na videlo je izašlo još pukotina u holandskom društvu – pri čemu postoje dokazi da je Moskva radila na tome da te pukotine produbi.

Nova stranka ekstremne desnice, ''Forum za demokratiju'', počela je da stiče sve veću političku podršku. Njen vođa, Thierry Baudet, otvoreno je doveo u pitanje navode o upletenosti Rusije u obaranje putničkog aviona. Takođe je imao vodeću ulogu u uspešnoj kampanji protiv podržavanja tešnjih veza EU i Ukrajine od strane Holandije. Skoro dve trećine glasača u Holandiji izjasnilo se protiv takozvanog sporazuma o prordruživanju na referendumu pre dve godine.

Naknadne analize su pokazale da su lažne vesti i krivotvorine poreklom iz Rusije izvršile uticaj na javno mnjenje. Jedan od primera takvih vesti predstavlja više puta pregledan video koji je navodno snimio ukrajinski ultra-nacionalistički „Azov bataljon“ u kojem je pretio nasiljem ako Holandija ne podrži sporazum.

Iako je kasnije razotkriveno da je u pitanju lažna informacija koju je širila ozloglašena ruska trol fabrika, video je značajno pomogao kampanji protiv sporazuma, uplašivši birače mogućim posledicama približavanja Ukrajini, tvrdi jedna akademska studija. Ta ista studija je takođe utvrdila da je veliki deo materijala koje je koristila kampanja protiv poticao direktno od  RT i Sputnjika,  još jednog sajta koji finansira Kremlj.

Anketa koju je organizacija IPSOS sprovela u vreme referenduma utvrdila je da je 19% onih koji su planirali da glasaju protiv sporazuma navelo kao razlog obaranje aviona na letu MH17.

MH17 imao je i neke posledice na Ruse koji žive u Holandiji, tvrde oni koji poznaju rusku zajednicu, i nagnao ih da smanje svoju vidljivost. Radnja u Hagu koja se ranije zvala Tsarsky (pripadnost Caru) promenila je svoje ime u „Smak“, varijaciju na reč „ukus“, koja ima isto značenje za neke Ruse i Ukrajince. A Prva ruska škola u Hagu je promenila ime u Spinozina međunarodna škola. 

Prvi put sam srela Hans de Borst-a u njegovom domu u malom gradu Monsteru. Bilo je to par nedelja nakon što je oboren let MH17. Delovalo je da se brine za mene dok je serviao kafu i hleb sa suvim grožđem koji je nasekao. „Siguran sam da niste dobro spavali.

Dnevna soba je bila transformisana u svetilište posvećeno njegovoj ćerci, sa svećama, omiljenim citatima i njenom fotografijom na zidu , na kojoj se ona smeši, u prirodnoj veličini.

Smatrao je da je „srećan,“ rekao mi je, kada je čuo da Elsemiek pronađena cela. Mnoge porodice su dobile nazad samo delove svojih voljenih, što je njihovu tugu činilo još većom.

Odlučio je, međutim, da ne vidi telo svoje ćerke kada je ono vraćeno u Holandiju. Mrtvačnica ju je slikala, za slučaj da se ikada predomisli.

Tog dana je putovala sa svojom majkom i očuhom. Elsemiek je volela da vozi bicikl, svira klavir i da, kako to kaže de Borst, ide na „egzotične avanture.“

                                                                                                                      Hans de Borst i njegova ćerka Elsemiek

Ožalošćeni otac je bio svestan konflikta u Ukrajini pre tragedije  MH17. Slušao je o njemu na vestima. Međutim bilo  mu je tada teško da imenuje protagoniste ili da navede gde se tačno sve to dešava. Sada je, odjednom, nepojmljivo, Elsemiek postala žrtva tog rata – samo par sati nakon što ju je poljubio i ispratio.

Da li su krivi pobunjenici koje podržava Rusija? Ili ukrajinska vlada i njene oružane snage? Ili predsednik Rusije? Kao i druge porodice, De Borst nije znao šta da misli. Četiri dana nakon što je avion oboren, napisao je otvoreno pismo u kojem je zahtevao da ubice njegove ćerke priznaju svoj zločin.

Baš vam hvala G.Putine, pobunjenici i vođe ukrajinske vlade, što ste ubili moje slatko i jedino dete.“

Bio je to redak izliv besa – koji je bio usmeren i na njegovu državu, optužujući je da je previše mlako reagovala. „Da su Amerikanci ili Rusi bili na tom letu, poslali bi kopnene trupe,“ rekao mi je tada.

Danas za njega nema sumnje ko je odgovoran. „Putinu su krvave ruke,“ rekao je, navodeći najnoviji izveštaj JIT-a kao dokaz. U njemu stoji da je raketa Buk koja je oborila MH17 proizvedena u Rusiji i da je u Ukrajinu donela vojna jedinica - 53. Protiv-vazdušna brigada, sa sedištem u Kursku. Nakon što je predočio ove dokaze, premijer Rutte je javno okrivio Rusiju i zahtevao je da Moskva sarađuje u krivičnoj istrazi.

Neke porodice, međutim, smatraju da momentum posustaje. Ove godine, porodice su same organizovale godišnju spomen službu, uz manju finansijsku podršku holandske vlade, kako kažu porodice.

„Gde su oni? Ne preduzimaju ništa,“ kaže Silene Fredriksz, koja je na tom letu  izgubila svojeg jedinog sina Bryce-a.

Pričala je dok je sedela na sinovljevom krevetu. Pokrivač je još uvek zgužvan, baš onako kakvim ga je i ostavio. Papuće njegove devojke Daisy Oehlers nalaze se u ćošku, „Glamour“ magazin iz juna 2014. nalazi se na vrhu gomile stvari razbacanih na kauču.

To je spavaća soba zamrznuta u vremenu. Netaknuta od dana kada su mladi ljubavnici odjurili da uhvate let „ka raju,“ kako je govorila Oehlers. Mislila je na Bali, njihovo nameravano finalno odredište.

Silene Fredriksz ostavila je spavaću sobu svoga sina tačno onakvom kakvu je on ostavio 17. jula 2014

U Holandiji je tuga tabu,“ kaže Fredriksz. „Da, možete da tugujete, ali ne predugo. Govoriti o svojim emocijama se u Holandiji smatra čudnim. To što ja radim je čudno, nije tipično za Holandjane.“

„Svakog jutra otvorim vrata i kažem,“Dobro jutro Bryce, dobro jutro Daisy.“ Naravno da u glavi znam da se neće vratiti kući, ali moje srce to ne može da prihvati.''

Fredriksz-ovoj je dijagnostifikovan post-traumatski stresni poremećaj (PTSD). Savetovanja nisu pomogla, rekla je. „Jedina stvar koja mi pomaže su lekovi. Njih uzimam sada. Utrnjuju.“

Ljudi ne shvataju, nastavlja ona. „Znate da u Holandiji možete da uzmete 16 nedelja plaćenog odsustva nakon porođaja. Ali kada izgubite dete, što je daleko, daleko bolnije – fizički i emocionalno – dozvoljena su vam samo tri slobodna dana? To vam govori sve. Tako se mi nosimo sa smrću u Holandiji.“

Pragmatični interes je, takođe, imao ulogu u umerenosti reakcije Holandije na obaranje MH17. Ona je zavisna od ekonomskih i političkih veza sa drugim, većim zemljama i  kao maloj naciji teško joj je da dela sama.

Za uvođenje oštrijih sankcija vladi bi bila neophodna podrška EU, uključujući tu i „Putinove prijatelje u Evropi poput Viktora Orbana,“ kaže Jan Marinus Wiersma – bivši član Evropskog parlamenta koji je sada u Clingendael-ovom institutu za međunarodne odnose.

Holandiji treba ruski gas za njene potrošače, za  holandske lale i druge poljoprivredne proizvode. Kako je to de Borst istakao, “ljuti smo na Rusiju, ali volimo da nam kuće budu tople.“

On je sada član jedne male grupe koja i dalje vodi aktivnu kampanju za pravdu za žrtve leta MH17. Prošlog meseca oni su postavili 298 praznih stolica u obliku aviona ispred ruske misije u Hagu.

Ali de Borst sada podržava strategiju vlade. Kopiranjem američkog pristupa vojne odmazde, kako je bio sugerisao neposredno nakon nesreće, pošlo bi sve naopako. „Onda bi smo imali pravu borbu. Možda i Treći svetski rat. Za šta? To nam ne bi vratilo našu decu. Mislim da je holanski pristup najbolji."


Saveznici Holandije su joj takođe pružili svoju podršku. Uoči sastanka predsednika Putina sa predsednikom SAD Donaldom Trumpom u Finskoj, ministri spoljnih poslova G7 izdali su saopštenje u kojem su pozvali Rusiju „da razjasni svoju ulogu“ u obaranju aviona na letu MH17.

Međutim, jedan političar iz vladajuće koalicije u Holandiji, Sjoerd Sjoerdsma, zalaže se za oštrije mere protiv ruske vlade. On želi da Holandija usvoji svoju verziju američkog Zakona Magnitsky i da kazni Putina i druge visoke zvaničnike iz Kremlja za njihovo odbijanje da sarađuju u  istrazi.

Uprkos mnoštvu dokaza koje je sakupilo tužilaštvo i dalje su im neophodne dodante informacije, uključujući tu i iskaze svedoka, da identifikuju osumnjičene. Kada su objavili svoj najnoviji izveštaj, JIT je istakao listu od 11 pitanja tražeći pomoć u identifikovanju umešanih.

Ali čak i ako osumnjičeni budu identifikovani, oni bi i dalje morali biti izručeni – što je malo verovatno uzimajući u obzir da ne postoji sporazum o ekstradiciji između Moskve i Haga. U izjavi datoj u maju ove godine, prekaljeni ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je stavio do znanja da Kremlj i dalje sve poriče, odbacio predstavljene dokaze i osudio pritiske Holandije i Australije na njegovu zemlju kao - „neprimerene.“

Jedna od mogućnosti je i da planirani sud koji bi trebalo da zaseda nedaleko od Schiphol aerodroma sudi osumnjičenima u odsustvu. Druga mogućnost koja se razmatra je vansudsko poravnanje. Holandski ministar spoljnih poslova Stef Blok rekao je da će Holandija i Australija – koja je na tom letu imala 27 svojih državljana – tražiti nenavedeni iznos novčane naknade za pretrpljenu štetu.

Ali ono što porodice stvarno žele je pravda.

Kada su sastavljali svoju poruku za njihovu spomen klupu, De Borst i ostali rođaci stradalih dodali su tri reči na ruskom, koje u prevodu znače: “Ljudskost je važnija od politike.“

Osećao sam adrenalin,“ rekao je, prisećajući se dana kada je doneo tu klupu ovde. Ona je poslala važnu poruku porodica stradalih, nastavio je on, gledajući ka ruskoj misiji iza drveća. „Rusi žele da se stvari zamagle. Ali mi znamo istinu.

Ipak to i dalje možda neće biti dovoljno, priznaje on. „U Holandiji smo vaspitani da budemo pošteni. Ova zemlja (Rusija) nije poštena. Nama je to neshvatljivo. To je nešto u našim genima.

„Možda su to ti isti geni koji zadržavaju suze.“

 

*   autorka je dopisnica BBCa iz Holandije
**  italic, bold i izdvojene reči FBD