Reagovanja posle oslobadjajuće presude za pripadnike JSO

Bivši potpredsednik Vlade Srbije ŽARKO KORAĆ ocenio je da je oslobađajućom presudom pripadnicima Jedinice za specijalne operacije (JSO) sud poslao veoma opasnu poruku, jer je kako kaže JSO 2001. organizovao oružanu pobunu, a ne protest kako je konstatovao sud u obrazloženju prvostepene presude preneo je portal INSAJDER 13. jula 2018.po originalnim naslovom Korać o presudi JSO: Opasna poruka suda, to nije bio protest već oružana pobuna

 

Bivši potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać ocenio je da je oslobađajućom presudom pripadnicima Jedinice za specijalne operacije (JSO) sud poslao veoma opasnu poruku, jer je kako kaže JSO 2001. organizovao oružanu pobunu, a ne protest kako je konstatovao sud u obrazloženju prvostepene presude.

"Ako naše pravosuđe misli da je demonstriranje sa oružjem i u uniformi neka šala, onda je naše pravosuđe upravo poslalo poruku da pripadnici oružanih snaga ove zemlje mogu da rade šta im padne na pamet. Mislim da je to pitanje za čitavu državu, a ne samo za pojedince", rekao je Korać.

Korać, koji je bio i na čelu Komisije koja je istraživala propuste u obezbeđenju ubijenog premijera Zorana Đinđića, rekao je da se svuda u svetu smatra za veoma ozbiljnu stvar kada čitava jedna jedinica demonstrira sa oružjem na ulici i da se to ne može smatrati običnim protestom.

Komentarišući jedan od argumenata sudskog veća za oslobađajuću presudu,  da je na 61. i 62. sednici Vlade Srbije pokojni premijer Đinđić umanjivao značaj te pobune, Korać je rekao da su to tendenciozne tvrdnje i da je to bila Đinđićeva politička poruka, jer nije želeo da prizna da ne raspolaže silom da se suprotstavi JSO, budući da je Vojskom Jugoslavije komandovao tadašnji predsednik Vojislav Koštunica, dok MUP Srbije nije bio spreman da se suprotstavi jedinici Resora državne bezbednosti.

"To je tendenciozno izvukao bivši sekretar Vlade Dejan Mihajlov. Ti su zapisnici i dalje pod oznakom „tajno“. Ali to se odnosi na selektivno izvučene rečenice u kojima Đinđić nije drugim članovima Vlade želeo da prizna nemoć, pa je umanjivao značaj tog događaja. Posle toga, kada su zapisničari napustili sednicu, nama je usmeno rekao da je to jako ozbiljno što se dešava i ja sam o tome i svedočio na sudu", rekao je Korać.

Korać je naveo da zapisnik nikada u celini nije stavljen na uvid ali da on, kao učesnik tih događaja, nema dilemu da su pripadnici JSO bili spremni da krenu i na Vladu Srbije, odnosno da je ordinarna laž da je razlog njihove pobune bilo hapšenje braće Banović.

Sudsko veće je u ovom postupku odbacilo svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, Ljubiše Buhe Čumeta i Dušana Krsmanović, jer, kako se navodi, nisu bila u saglasnosti s pisanim dokazima.

Zanimljivo je da su Milenković i Buha dobili status svedoka saradnika u dva postupka za ubistvo premijera Zorana Đinđića i druge zločine Zemunskog klana, da su njihovi iskazi provereni i da su bili dužni da govore isključivo istinu, a da im sud u ovom postupku nije poklonio poverenje.

Komentarišući ovu činjenicu Žarko Korać za Insajder ocenjuje da su mnoge sporne stvari obeležile ovaj sudski postupak.

„Mene na primer nisu zvali da svedočim ponovo kada je promenjen sudija u sudskom veću. Takođe, nikada nije pozvan ni Vojislav Koštunica da svedoči o okolnostima pobune JSO iako je on, kao tadašnji predsednik, mogao da da odgovore na pojedina pitanja, a između ostalog i da obrazloži šta je značila njegova izjava da su pripadnici JSO izašli na ulicu u jedinoj uniformi koju imaju“ , dodaje Korać.

Smenjen član sudskog veća

Ovaj sudski postupak obeležila je i promena jednog člana sudskog veća, koje je vodilo, a sada i u izmenjenom sastavu, vodi i postupak protiv grupe Darka Šarića optuženog da je organizovao grupu odgovornu za šverc 5,7 tona kokaina. Naime, sudija Aleksandar Trešnjev, godišnjim rasporedom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, vraćen je iz Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u redovno krivično odeljenje.

U obrazloženju odluke predsednik suda naveo je da je sudiji Aleksandru Trešnjevu istekao mandat, a da on nije pokazao dovoljnu stručnost, kao i da su mu rezultati rada lošiji od ostalih kolega. Ovakva odluka i obrazloženje predsednika suda naišlo je na brojna osporavanja, s jedne strane zbog činjenice da se suđenja vraćaju na početak, s druge strane zbog toga što je kao predsednik suda ocenjivao stručnost sudije za šta nije ovlašćen.

Ovaj premeštaj sudija Trešnjev je u ekskluzivnom intervjuu za Insajder ocenio kao „pokušaj disciplinovanja sudija“ i pokazna vežba šta može da se dogodi sudiji ukoliko ne radi onako kako predsednik suda misli da treba“.

Na Trešnjevo mesto, imenovana je Svetlana Aleksić, inače sudija koja je u Višem sudu vodila postupak protiv osmorice pripadnika žandarmerije zbog napada na Andreja Vučića i Predraga Malog, braće predsednika Srbije i aktuelnog ministra finansija.

Kako je sudsko veće obrazložilo oslobađajuću presudu za pobunu 2001. godine

Specijalni sud u Beogradu oslobodio je danas bivše pripadnike Jedinice za specijalne operacije (JSO) optužbi za organizovanje oružane pobune 2001. godine. Oslobodođeni su nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija, koji nije prisustvovao izricanju presude, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Potić, Dragoslav Krsmanović, Mića Petraković.

Veće sastavljeno od sudija Siniše Petrovića i Dragomira Gerasimovića i sutkinje Svetlane Aleksić, jednoglasno je donelo odluku da oslobodi optužene, a kao neke od argumenata naveli su upravo pisane stenograme sa sednica Vlade na kojima su više puta upotrebljeni izrazi „protest“, a ne „oružana pobuna“.

Takođe, argument za odbacivanje optužbi je i to što Vlada nije proglasila vanredno stanje, što je, kako je naglašeno, uobičajena reakcija državnog vrha nakon oružane pobune.

Sudsko veće je navelo i da bezbednosne službe nisu imale informacije da je planirano nasilno preuzimanje vlasti i ugrožavanje Ustavnog poretka.

Sudsko veće se pozvalo i na analizu reakcije građana i javnosti, na osnovu koje se može zaključiti da nije bilo ugrožavanja sigurnosti.

Ovo sudsko veće je odbacilo svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, Ljubiše Buhe Čumeta i Dušan Krsmanović, jer, kako se navodi, nisu bila u saglasnosti s pisanim dokazima.

 

Uokvireno

Korać za Insajder 2004: Đinđiću rekli da nijedna policijska jedinica ne može da se suprotstavi Crvenim beretkama

Sudsko veće, kao jedan od glavnih argumenata za današnju oslobađajuću presudu, citiralo je delove stenograma sa sednice Vlade na kojima su više puta upotrebljeni izrazi „protest“, a ne „oružana pobuna“.

U emisiji Insajder „Rukopisi ne gore“koja se bavila okolnostima koje su dovele do ubistva premijera Zorana Đinđića koja je emitovana 2004. godine, upravo bivši potpredsednik Vlade Žarko Korać i blizak saradnik ubijenog Đinđića govorio je, po prvi put, i o svim okolnostima i dešavanjima prilikom pobune JSO.

Kako je naveo, prilikom prve blokade autoputa, on je otišao u MUP gde su sedeli tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, general Sreten Lukić i načelnik Državne bezbednosti Goran Petrović.

„Sede njih trojica i ja sam bio četvrti. I Zoran Đinđić je bio u Americi. To je isto vrlo zanimljivo da je pobuna bila kada on nije bio u zemlji, i Dušan je bio pa se vratio, to je isto vrlo interesantan trenutak. Zoran Đinđić postavlja pitanje najlogičnije, pošto je on bio jako brz, inteligentan, uvek je skoro imao pravo pitanje. On kaže - generale, ako oni krenu sada pod spremom oružanom na primer na Savski most, da li postoji policijska jedinica koja će da ih zaustavi? I general Lukić kaže, ja sam svedok, Dušan mi je jednom rekao - napiši to, on kaže - gospodine premijeru, ne postoji policijska jedinica koja je spremna da puca na Crvene beretke. Lukić je rekao - ako treba da se zaštiti Vlada, ja ću, zaista je to rekao, ja ću doći sa automatom, ja ću vas štititi, ja ne mogu verovatno da nateram, ili možda nekoliko ljudi mojih prijatelja, ali ja ne mogu da očekujem da će neka policijska jedinica oružano da se suprotstavi Crvenim beretkama. Ja vas molim da pažljivo zapamtite ovu činjenicu“ , rekao je Korać za Insajder 2004. godine.

 

 Čedomir Jovanović na portalu LDP i društvenim mrežama objavio je netom posle donošenja presude 13.jula 21018. reagovanje pod originalnim naslovom Danas likuju advokati mafije i zločinačko udruženje, ali nećemo nikada odusta

Likuju protivnici moderne i evropske Srbije

Nikakva presuda ne može poništiti ono što je bilo jasno i pre 17 godina, da je pobuna Jedinice za specijalne operacije bila uvod u ubistvo Zorana Đinđića

Zločinačko udruženje i tada i danas činili su političari, advokati, delovi tajne i javne policije, kao i svi oni kojima nije odgovaralo da Srbija bude moderna država, nego su spas tražili u preživelim ostacima Miloševićevog režima i onima koji su u međuvremenu postali zaštitnici Miloševićevog nasleđa

Oni su izveli JSO na ulicu tog novembra, oni su pokušali nekoliko puta da ubiju Zorana Đinđića i planirali ubistva njegovih najbližih saradnika i oni su pucali 12. marta 2003. godine.

Naša je obaveza da na to podsećamo i neće nas sigurno nemušta obrazloženja presude, koja smo čuli i danas, sprečiti u tome.

Mi imamo dug prema onome što je radio Zoran Đinđić, prema ljudima koji su se borili da se sazna sve o činjenicama koje su pratile atentat na njega i nemamo pravo nikada da odustanemo od traganja za istinom o svemu što je prethodilo činu ubistva premijera Srbije.

Oni koji danas likuju su advokati, saradnici mafije, portparoli kriminalnih klanova, političari koji su tada radili protiv Vlade Zorana Đinđića, ali oni ne mogu pobeći od onoga što i mi i oni znamo - da su direktni pomagači ubicama Zorana Đinđića i nema te sudske presude koje će ih od toga osloboditi.

.