Srbija i hibridne pretnje

Početkom 2018. godine u američkom kongresu predstavljena je obimna studija pod naslovom ‘’O uticajima Putinovog asimetričnog napada na demokratiju u Rusiji i Evropi na bezebednost SAD’’. u kojoj je nekoliko stranica posvećeno uticaju ruske propagande na javno mnenje u Srbiji. Na pitanje ima li Srbija plan za suprotstavljanje ovakvoj propagandi se ne odgovara, ni od strane proevropskih političara i vlasti Srbije, kojima bi to moralo biti bitno - napisao je MILAN JOVANOVIĆ predsednik FBD za portal Zapadnog Balkana ANTIDOT 30.04.2018. u širem tekstu naslovljenom kao Mapiranje hibriog rata i Zapadni Balkan


              Milan Jovanović

Početkom 2018. godine u američkom kongresu predstavljena je obimna studija pod naslovom ‘’O uticajima Putinovog asimetričnog napada na demokratiju u Rusiji i Evropi na bezebednost SAD’’. O ovom obimnom dokumentu koji je prosledjen Odboru kongresa SAD za spoljnu politiku, nekoliko stranica posvećeno je i kako je navedeno ‘’ruskom malignom uticaju u Republici Srbiji’’. U tom tekstu posebno je apostrofiran uticaj ruske propagande na javno mnenje u Srbiji.

Javnost u Srbiji, manje ili više opširno, upoznata je sa sadržajem ove analize. Ali ne i sa nedvosmislenom ocenom, konstatacijom u njoj, u kojoj se ističe da su vlasti Srbije malo učinile da se suprotstave tom uticaju! 
Isto se odnosi i na upozorenja kako s napredovanjem Srbije u procesu EU integracija i otvaranja novih poglavlja u pristupnim pregovorima, istovremeno jačaju pristisci da se taj proces zaustavi. I u tom kontekstu još jednom se izričito ponavlja da vlasti u Srbiji čine vrlo malo da se suprotstave ruskoj i anti-eu propagandi.

Debata u pogledu ovih konstatacija u potpunosti je izostala. Naprotiv, trend jačanja propagande koji spomenut u pomenutoj analizi, uz navodjenje brojnih primera, u medjuvremenu je ojačao u meri da se ponekad čini kako je u pojedinim masmedijima u potpunosti nadjačao narative u korist dalji evropskih integracija Srbije - posebno koristeći temu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. 

Na pitanje ima li Srbija plan za suprotstavljanje ovakvoj propagandi se ne odgovara, ni od strane proevropskih političara i vlasti Srbije, kojima bi to moralo biti bitno. A nema ni posebnih rasprava o tome imali li ili kako da Srbija uspostavi I sporovodi strategiju suprotstavljanja pretnjama i izazovima hibridnog rata koji su usmereni na podrivanje njenog daljeg napredovanja ka EU.

Na početku ovog teksta već su pomenute situacije koje pogoduju upotrebi hibridnih pretnji i hibridnog rata. 
U tom smislu donekle ironično zvuči načelni teorisjki odgovor na ovo pitanje, kako je dobro upravljanje državom najbolja odbrana i prevencija hibridnbih pretnji - kad se kaže da suprotstavljanje hiridnim pretnjama zavisi od dobrog funkcionisanja javne uprave, odstustva korupcije, vladavine prava, punog uvažavanja ljudskih, etničkih, verskih i manjinskih prava itd. Uključujući dakako i naravno i - slobodu medija. Ona, međutim, kako pokazuje situacija sa značajnim delom uticajnih medija u Srbiji, može pervertirati i biti korišćena na način koji upravo doprinosi ciljevima hibridne agresije i destabilizaciji targetirane zemlje. 
Na koji bi način Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana mogle praktično da jačaju svoju spremnost za suprotstavljanje i otpornost kad su u pitanju izazovi hibridnih pretnji? Pre svega u praksi ispoljenoj rešenosti vlasti i države da se sa njima javno suoče i time prizna njihovo postojanje, kao što je to učinjeno u Crnoj Gori i, slično u Makedoniji.

Teoretičari i analitičari u tome posebno ističu važnost održanja balansa između fundamentalnih demokratskih sloboda i primene bezbednosnih mera, I pre toga važnost pravovremenog suprotstavljanja dezinformacionim kampanjama hibridnog agresora i doslednog korišćenja pravnih mera koje su na raspolaganju.

U Srbiji kao središnjem bezbednosnom faktoru regiona taj posao tek predstoji, ukoliko se hoće ostati na putu daljeg napredovanja u pridruživanju EU. 


*   autor je predsednik FBD i glavni koordinator mreže Zapadnog Balkana ANTIDOT
** naslov FBD